Мәзір
АУЫЛ ШАРУАШЫЛЫҒЫ, АГРОХИМИЯ, АЗЫҚ ӨНДІРУ, АГРОЭКОЛОГИЯ

АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ

Айнаш Науанова 1 , Айгуль Жеделбаева 2 , Асия Алгожина 2 , Аида Жакипова 2

1 «Био-КАТU» ЖШС ; 2 С.Сейфуллин атындағы Қазақ агротехникалық зерттеу университеті

doi.org/10.37884/3-2024/23 Бет. 205-213 Қабылданды 22.07.2024 Жарияланды 30.09.2024

Аңдатпа

Аңдатпа

Биоремедиация – қоршаған ортаны ластаушы заттарды жоюдың табиғи, экологиялық таза және үнемді тәсілдерінің бірі. Биоремедиация кезінде улы органикалық және бейорганикалық ластаушы заттардың биодеградациясына қатысатын микробтық ферменттер деградацияға ұшыраған топырақтың биологиялық және физикалық-химиялық қасиеттерін қалпына келтіру үшін экологиялық таза, әсерлі, қауіпсіз және тиімді шара болып табылады. Біздің елімізде биоремедиация мақсатында бірнеше микробтық фермент қана қолданылады, ал микроағзалардың орасан көп алуандығы әлі де толық зерттелмеген. Топырақ актиномицеттерінің ішінен пестицидтерді ыдыратуда тиімділігі жоғары штаммдарды оқшаулау үшін микроағзалар құрамында ксенобиотиктер бар агарланған қоректік ортаға себілді. Ксенобиотиктер ретінде ауыл шаруашылық саласында кеңінен қолданылатын пестицидтер қолданылды. Зерттеу барысында тәжірибелік нұсқаларда актиномицеттер штаммдарының көпшілігінің өсуі мен дамуы пестицидтердің әсерінен төмендегені анықталды. Бірақ бұл пестицидтердің уытты әсеріне қарамастан, кейбір актиномицеттер штаммдары өсуге қабілетті болды, бұл олардың деструктивті белсенділігін дәлелдейді. Деструктивті белсенділігі бойынша 16 штамм, 31 штамм, 46 штамм, 49 штамм, және 59 штамм атап өтуге болады. Актиномицеттердің берілген штаммдары биологиялық препараттарды жасауға және пайдалану мақсатында коллекция жасау үшін таңдалды.

пестицид, биоремедиация, актиномицет, ксенобиотиктер, топырақ деградациясы, экожүйе, биопрепарат.

01 Кіріспе

Мақаланың толық мәтіні оң жақ панельде PDF форматында жүктеу үшін қолжетімді.

02 Әдебиеттер тізімі

  1. 1. Касымова С. Б., Мустафаев К. С., Исаева Б. К. ҚАЗАҚСТАННЫҢ АГРОӨНЕРКӘСІПТІК КЕШЕН ЭКОНОМИКАСЫНЫҢ ҚАЗІРГІ ЖАҒДАЙЫН ТАЛДАУ ЖӘНЕ МЕМЛЕКЕТТІК ҚОЛДАУ ШАРАЛАРЫ //КазУТБ. – 2023. – Т. 4. – №.21. DOI: https://doi.org/10.58805/kazutb.v.4.21-165
  2. 2. Тасанова Ж., Джигильдиева Ж. Г., Утегалиева Н. Х. БАТЫС ҚАЗАҚСТАН ОБЛЫСЫНДАҒЫ АУЫЛ ШАРУАШЫЛЫҒЫ АУМАҚТАРЫН ЛАНДШАФТТЫҚ-ЭКОЛОГИЯЛЫҚ БАҒАЛАУ //Ġylym ža̋ne bìlìm. – 2024. – Т. 2. – №. 1 (74). – С. 134-143. DOI: https://doi.org/10.52578/2305-9397-2024-1-2-134-143
  3. 3. Мустафина В. В. и др. Особо опасные пестициды в Казахстане: текущая ситуация и рекомендации по минимизации негативного воздействия //Химическая безопасность. – 2020. – Т. 4. – №. 1. – С. 236-247. DOI: https://doi.org/10.25514/CHS.2020.1.17017
  4. 4. Манько О. М., Мешалкин А. В., Кривов С. И. Экологические основы природопользования: учебник для студентов учреждений среднего профессионального образования //М.: Издательский центр «Академия. – 2015.
  5. 5. Нечай Н.Л. Биология почв: учебное пособие – Астана: типография КазАТУ им.С.Сейфуллина, 2008. – 158 с.
  6. 6. Смирнова П.С., Тихомирова В.В. Проблема загрязнения почвы пестицидами и пути ее решения //Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований №3, 2023 – С. 37-41.
  7. 7. Devanshi S. et al. Actinomycetes as an environmental scrubber. – 2021. DOI: http://dx.doi.org/10.5772/intechopen.99187.
  8. 8. Zambrano-Gary C. C., Kirichuk A. A. Bioremediation of polluted soils with pesticides using microorganisms-situation in Colombia //RUDN Journal of Ecology and Life Safety. – 2023. – Т. 31. – №. 1. – С. 7-19. DOI: http://doi.org/10.22363/2313-2310-2023-31-1-7-19
  9. 9. Bhandari S. et al. Microbial enzymes used in bioremediation //Journal of Chemistry. – 2021. – Т. 2021. – №. 1. – С. 8849512. DOI: https://doi.org/10.1155/2021/8849512
  10. 10. Ксенофонтова О. Ю. и др. Разработка технологии использования биопрепарата для ремедиации почв, загрязненных пестицидом прометрин, в лабораторных и полевых условиях //Известия Самарского научного центра Российской академии наук. – 2016. – Т. 18. – №. 2-3. – С. 718-722.
  11. 11. Исмаилова А.А., Нурбаева Н.А. Учебно-методический комплекс дисциплины «Промышленная экология». Издательство КАТУ им.С.Сейфуллина, 2019.- С. 116-117.
  12. 12. Нетрусов А.И. и др. Практикум по микробиологии: Учеб. пособие для студ. высш. учеб. заведений // Изд-во Академия, 2005. – 608 с.
  13. 13. Теппер Е.З. Практикум по микробиологии: Учеб. пособие для студ. высш. учеб. заведений // Изд-во Академия, 2005. – 308 с.
  14. 14. Андреева Е. И., Картомышева В. С. Методические рекомендации по испытанию химических веществ на фунгицидную активность //Черкассы: НПО «Защита растений. – 1990.
  15. 15. Кенжебаев Г. К., Жомарт Ж. Ж. В РЕСПУБЛИКЕ КАЗАХСТАН В 90-е гг. ХХ ВЕКА ОПЫТ И ПРОЦЕССЫ РАЗВИТИЯ В ОРГАНИЗАЦИИ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ //ВЕСТНИК КАЗНПУ ИМЕНИ АБАЯ, CЕРИЯ «ИСТОРИЧЕСКИЕ И СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКИЕ НАУКИ». – 2022. – Т. 1. – №. 72. DOI: https://doi.org/10.51889/2022-1.1728-5461.09
  16. 16. Кухарчик Н. В. Международная научная конференция" Биология и биотехнология растений"(Алматы, Казахстан, 28-30 мая 2014 г.) //Плодоводство. – 2014. – С. 503-504.
  17. 17. Е. Турысбаев. Наука в сельском хозяйстве: в Казахстане внедряют новые технологии очистки почв от пестицидов // Международное информационное агентство “Казинформ”– 2024. 21 Апрель.
  18. 18. I.G. Shirokikh., T.Ya. Ashikhmina. Actinobacteria in protecting the environment from industrial pollution / Theoretical and Applied Ecology. 2022. No 4. P. 14-21.

Дәйексөз келтіру сілтемелері

[1]2024. АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. Izdenister natigeler. 3(103) (Sep. 2024), 205–213. DOI:https://doi.org/10.37884/3-2024/23.
(1)АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. Izdenister natigeler 2024, No. 3(103), 205-213. https://doi.org/10.37884/3-2024/23.
АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. (2024). Izdenister Natigeler, 3(103), 205-213. https://doi.org/10.37884/3-2024/23
АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. Izdenister natigeler, [S. l.], n. 3(103), p. 205–213, 2024. DOI: 10.37884/3-2024/23. Disponível em: https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/668. Acesso em: 15 sep. 2026.
“АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ”. 2024. Izdenister Natigeler, no. 3(103) (September): 205-13. https://doi.org/10.37884/3-2024/23.
“АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ” (2024) Izdenister natigeler, (3(103), pp. 205–213. doi:10.37884/3-2024/23.
[1]“АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ”, Izdenister natigeler, no. 3(103), pp. 205–213, Sep. 2024, doi: 10.37884/3-2024/23.
“АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ”. Izdenister Natigeler, no. 3(103), Sept. 2024, pp. 205-13, https://doi.org/10.37884/3-2024/23.
“АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ”. Izdenister natigeler, no. 3(103) (September 30, 2024): 205–213. Accessed September 15, 2026. https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/668.
1.АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. Izdenister natigeler [Internet]. 2024 Sep. 30 [cited 2026 Sep. 15];(3(103):205-13. Available from: https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/668
1.АКТИНОМИЦЕТТЕРДІҢ ӨСУІ МЕН ДАМУЫНА ПЕСТИЦИДТЕРДІҢ ӘСЕР ЕТУ СИПАТЫ. Izdenister natigeler. 2024;(3(103):205-213. doi:10.37884/3-2024/23