Мәзір
АУЫЛ ШАРУАШЫЛЫҒЫ, АГРОХИМИЯ, АЗЫҚ ӨНДІРУ, АГРОЭКОЛОГИЯ

ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ

Алия Омирзакова 1 , Ерсултан Сонгулов 1 , Азамат Ершибулов 1 , Сезай Делибачак 2

1 Ө. Ө. Оспанов атындағы Қазақ топырақтану және агрохимия ғылыми-зерттеу институты; 2 Эге университеті

doi.org/10.37884/2-2025/17 Бет. 172-182 Қабылданды 01.04.2025 Жарияланды 30.06.2025

Аңдатпа

Түркістан облысындағы Шәуілдір суармалы массивінің топырағының минералогиялық құрамы алғаш рет зерттеліп отыр. Зерттеудің мақсаты – суармалы сұр топырақтарды ұтымды пайдаланудың ғылыми негіздерін әзірлеу және Қазақстанның оңтүстігіндегі ауыл шаруашылығы жерлерінің қазіргі жағдайын бағалау. Оңтүстік сұр топырақтың жыртылған қабатында (0–10 см) SiO₂ мөлшері 56,8%, Al₂O₃ — 19,8%, Fe₂O₃ — 9,73%, MgO — 4,75% болды. Ил фракциясында мынадай минералдар анықталды: иллит (16,8%-ға дейін), глауконит (12,5%-ға дейін), каолинит (9,1%-ға дейін), хлорит (12,6%-ға дейін), дала шпаты – 4,7%-ға дейін. Шабындық-сұр топырақтың орта қабатында трона минералының (13,2%-ға дейін) кездесуі тіркелді.

Оңтүстік сұр топырақтардың жұп үлгілеріндегі жұқа дисперсті фракцияны талдау нәтижесінде келесі минералогиялық құрам анықталды: иллит, глауконит (гидрослюда), аралас қабатты иллит-смектит түзінділері, каолинит, галлуазит, хлорит (клинохлор), дала шпаты және кварц. Шабындық-сұр топырақтарда да иллит, глауконит (гидрослюда), каолинит, галлуазит, хлорит (клинохлор), кварц және дала шпаттары кездеседі. Сонымен қатар, хлорит-каолинит-гидрослюдалық минералдық ассоциацияда магнийлі алюмосиликаттар бар.

Суармалы және суарылмайтын сұр топырақтардың минералогиялық құрамын зерттеу нәтижесінде калийдің әртүрлі көздерден бекітілуі және ірі фракциялы слюдалардың диспергациясы есебінен иллиттердің жиналуы арқылы ил фракциясының артуы байқалды. Жыртылған қабаттарда гидрослюданың көбеюі ірі слюдалардың физикалық ұсақталуы және смектиттік фазаның бір бөлігінің бұзылуы салдарынан илдің гидрослюдаға айналуын көрсетеді. Бұл өз кезегінде суару әсерінен топырақтың жұқа дисперсті бөлігі құрылымдық өзгеріске ұшырағанын дәлелдейді.

жіңішке дисперсті минералогия суармалы топырақтар оңтүстік сұр топырақтар гидрослюда аралас қабатты түзілімдер каолинит хлорит

01 Кіріспе

Мақаланың толық мәтіні оң жақ панельде PDF форматында жүктеу үшін қолжетімді.

02 Әдебиеттер тізімі

  1. 1 Akinbodunse S.J., Ufer K., Dohrmann R., Mikutta C. Evaluation of the Rietveld method for determining content and chemical composition of inorganic X-ray amorphous materials in soils // American Mineralogist. – 2024. – Vol. 109(12). – P. 2037–2051. https://doi.org/10.2138/am-2023-9240
  2. 2 Bezboruah M., Sharma S.K., Laxman T., Ramesh S., Sampathkumar T., Gulaiya S., Malathi G., Krishnaveni S.A. Conservation Tillage Practices and Their Role in Sustainable Farming Systems // Journal of Experimental Agriculture International. – 2024. – Vol. 46(9). – P. 946–959. https://doi.org/10.9734/jeai/2024/v46i9289
  3. 3 Чурилин Н.А., Лебедева М.П., Варламов Е.Б. Сравнительный минералогический анализ глинистой фракции солонцовой и каштановой почвы без видимого микрорельефа в северо-западной части Прикаспийской низменности // Бюллетень Почвенного института им. В.В. Докучаева. - 2020. - 5(101): - С. 159-181. https://doi.org/10.19047/0136-1694-2020-101-159-181
  4. 4 Турсынов Х. Минералогический состав илистой фракции почв долины среднего и нижнего течения р. Зарафшан. // Автореф. дисс. на соискание ученой степени канд. биол. наук. - М. 1970. - 23 с.
  5. 5 Егоров В.В., Иванова Е.Н., Фридланд В.М. Классификация и диагностика почв СССР. Колос, Москва. - 1977. - 225 с.
  6. 6 Chen M., Zhang S., Liu L., Ding, X. Influence of organic fertilization on clay mineral transformation and soil phosphorous retention: Evidence from an 8-year fertilization experiment // Soil and Tillage Research. – 2023. – Vol. 230. – P.105702. https://doi.org/10.1016/j.still.2023.105702
  7. 7 Еркін А.Н., Наушабаев А.Х., Сейткали Н. Түркістан облысы Көксу ауылдық округы топырақтарын агрохимиялық мониторингілеу // Ізденістер, нәтижелер. – 2020. – № 1 (085). – Б. 294-300.
  8. 8 Moore D.M., Reynolds R.C. X-ray Diffraction and the Identification and Analysis of Clay Minerals. – Oxford University Press, 1997. – 378 p.
  9. 9 Dohrmann R., Kaufhold S. The Rietveld method for quantifying clay minerals. // Applied Clay Science. – 2010. – Vol. 47. – P. 394–400.
  10. 10 Środoń J. et al. Quantitative mineralogy of soils using X-ray powder diffraction: Rietveld refinement and factor analysis. // Geoderma. – 2001. – Vol. 98. – P. 1–14.
  11. 11 Makhkamova D. Mechanical composition of gypsum virgin land and irrigated soils Zarbdar district of Jizzakh region // American Journal of Agricultural and Biological Sciences. - 2020. – Vol. 2(10). – P. 12-16.
  12. 12 Омирзакова А.Н., Пачикин К.М. Минералогический состав сероземов предгорных равнин хребта Жетысу // Почвоведение и агрохимия. - 2018. – № 4. – C. 22-31.
  13. 13 Пачикин К.М., Ерохина О.Г. Геогенетические исследования за годы независимости Казахстана // Почвоведение и Агрохимия. - 2011. – № 4. – C. 14-29.
  14. 14 Пачикин К.М., Ерохина О.Г., Кусаинова М.Д., Адамин Г.К., Лукбанова Р.С., Сонгулов Е.Е. Почвы и почвенный покров предгорных равнин Жетысуского хребта // Почвоведение и агрохимия. - 2016. – № 1. – C. 5-23.
  15. 15 Пачикин К.М., Ерохина О.Г., Сапаров А.С., Омирзакова А.Н., Сонгулов Е.Е. Почвенные исследования орошаемых и залежных засоленных почв Сырдарьинской части Туркестанской области. // Почвоведение и агрохимия. - 2019. – № 4. – C. 5-17.
  16. 16 Кардашева З., Ануарбеков К., Меранзов Р. Геологическое строение почв и урожайность риса в бассейне реки Или // Новости НАН РК. - 2020. - № 5(443). – C. 165-171. https://doi.org/10.32014/ 2020.2518-170X.117
  17. 17 Sakbaeva Z., Acosta-Martínez V., Moore-Kucera J., Hudnall W., Nuridin K. Interactions of soil order and land use management on soil properties in the Kukart watershed, Kyrgyzstan // Applied and Environmental Soil Science. - 2012. 130941. https://doi.org/10.1155/2012/1309417.
  18. 18 Сапаров А.С., Сапаров Г.А., Токсеитов Н.Н. Биологическая активность орошаемых засоленных почв Туркестанской области // Почвоведение и агрохимия. - 2020. - № 3: - С. 43-53.
  19. 19 Савин И.Ю., Отаров А.В., Жоголев А.В., Ибраева М.А. Выявление долговременных изменений площади засоленных почв обочинного орошаемого массива по спутниковым снимкам Landsat. // Бюллетень почвенного института имени В.В. Докучаева. - 2014. – № 74. – С. 49-65.
  20. 20 Wang C., Wen M., Yang S., Huo L., Jiang W. Effects of different tillage practices on physical characteristics of irrigated sierozem soil and maize yield // Agricultural Research in the Arid Areas. - 2022.- Vol. 40(3). – С. 170-177. doi:10.7606/j.issn.1000-7601. 2022.03.21.
  21. 21 Вырахманова А.С., Отаров А., Пошанов М.Н., Дүйсеков С.Н., Сулейменова А.И. Шәуілдір суармалы алқабының ежелгі аллювиальды террассалық (жоғарғы) бөлігі топырақтарындағы ауыр металдардың негізгі геохимиялық көрсеткіштері. Ізденістер, нәтижелер. – 2020. – № 1 (085). – Б. 285-294.

Дәйексөз келтіру сілтемелері

[1]2025. ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. Izdenister natigeler. 2 (106) (Jun. 2025), 172–182. DOI:https://doi.org/10.37884/2-2025/17.
(1)ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. Izdenister natigeler 2025, No. 2 (106), 172-182. https://doi.org/10.37884/2-2025/17.
ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. (2025). Izdenister Natigeler, 2 (106), 172-182. https://doi.org/10.37884/2-2025/17
ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. Izdenister natigeler, [S. l.], n. 2 (106), p. 172–182, 2025. DOI: 10.37884/2-2025/17. Disponível em: https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/898. Acesso em: 15 sep. 2026.
“ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ”. 2025. Izdenister Natigeler, no. 2 (106) (June): 172-82. https://doi.org/10.37884/2-2025/17.
“ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ” (2025) Izdenister natigeler, (2 (106), pp. 172–182. doi:10.37884/2-2025/17.
[1]“ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ”, Izdenister natigeler, no. 2 (106), pp. 172–182, Jun. 2025, doi: 10.37884/2-2025/17.
“ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ”. Izdenister Natigeler, no. 2 (106), June 2025, pp. 172-8, https://doi.org/10.37884/2-2025/17.
“ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ”. Izdenister natigeler, no. 2 (106) (June 30, 2025): 172–182. Accessed September 15, 2026. https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/898.
1.ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. Izdenister natigeler [Internet]. 2025 Jun. 30 [cited 2026 Sep. 15];(2 (106):172-8. Available from: https://natsus.kaznaru.edu.kz/index.php/research/article/view/898
1.ШӘУІЛДІР СУАРУ МАССИВІНІҢ СҰР ТОПЫРАҚТАРДЫ МИНЕРАЛОГИЯЛЫҚ ҚҰРАМЫН ЗЕРТТЕУ. Izdenister natigeler. 2025;(2 (106):172-182. doi:10.37884/2-2025/17